Učitavanje podataka...
Ostatak sajta odgovara na pitanje koliko ga ima danas. Ovaj deo odgovara na pitanja koja dolaze posle toga: šta je ta biljka, kada je najgore, zašto baš meni, i da li ono što osećam uopšte ima veze sa polenom. Vodiča ima 6 po vrstama, uz kalendar cele godine i odgovore na najčešća pitanja.
Tekstovi o alergijama na internetu obično mešaju tri različite stvari: ono što je izmereno, ono što piše u medicinskoj literaturi, i ono što je neko pretpostavio. Ovde su te tri stvari razdvojene, i to je jedino pravilo koje ovi vodiči imaju.
Brojevi — kada koja vrsta dostiže vrh, koliko dugo traje, gde je najgore, koliki je rekord — računati su iz 38.852 dnevnih merenja koje Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije (SEPA) objavljuje kao otvorene podatke, 2021–2026. Nijedan od njih nije prepisan iz drugog teksta i nijedan nije procena. Uz svaki račun piše kako je izveden, i metodologija objašnjava pragove i granice tog skupa.
Medicinski deo — simptomi, unakrsne reakcije, šta znači koja koncentracija — prenosi ono što piše u navedenom izvoru, i svaki vodič na dnu ima spisak tih izvora. Gde se izvori međusobno ne slažu, to je u tekstu rečeno umesto da se izabere jedan i predstavi kao konsenzus.
Ono što nismo mogli da potkrepimo, nismo napisali. To je vidljivo u tekstovima: neka pitanja koja ljudi stvarno postavljaju ostala su bez odgovora, sa napomenom zašto. Vodič sa rupom je pošteniji od vodiča koji rupu popuni pretpostavkom — pogotovo kada je tema zdravlje.
SEPA u Srbiji meri 26 vrsta polena. 6 od njih ocenjuje kao jake alergene: jova, breza, trave, kopriva, pelin, ambrozija. Vodič postoji tamo gde merenja mogu da ga iznesu — dovoljno stanica i dovoljno sezona — i gde ima šta da se kaže mimo brojeva.
Najjači prolećni alergen u Srbiji i jedini čiji polen redovno ukršta reakciju sa voćem.
vrh oko 9. april · 26 stanica · jak alergen po SEPA · 9,4 % ukupno izmerenog polena
Jedna porodica, stotine vrsta, i alergen koji se ne može izbeći promenom mesta.
vrh oko 28. maj · 26 stanica · jak alergen po SEPA · 8,0 % ukupno izmerenog polena
Najveća kolona u celom srpskom merenju — i vrsta oko koje se struka ne slaže.
vrh oko 2. jul · 26 stanica · jak alergen po SEPA · 17,3 % ukupno izmerenog polena
Jak alergen koji SEPA-in prag skoro nikada ne pređe. Zašto to nije isto što i bezopasan.
vrh oko 12. avgust · 26 stanica · jak alergen po SEPA · 0,8 % ukupno izmerenog polena
Sezona polena u Srbiji počinje u februaru, dok još niko ne misli na alergije.
vrh oko 18. februar · 26 stanica · umeren alergen po SEPA · 2,9 % ukupno izmerenog polena
Ukrasno drveće iz svakog dvorišta, i treći alergen po broju dana iznad praga.
vrh oko 4. mart · 26 stanica · umeren alergen po SEPA · 13,8 % ukupno izmerenog polena
Najpoznatiji alergen u zemlji, i jedini kome je SEPA spustila prag.
vrh oko 1. septembar · 26 stanica · prag 31 umesto 60 zrna/m³ · 37 dana iznad praga
Neke vrste koje SEPA meri nemaju svoj vodič. Bokvica, štirevi i pepeljuge mere se na preko dvadeset stanica i SEPA ih ocenjuje kao umereno alergene, ali njihove izmerene količine su takve da SEPA-in prag praktično nikad ne pređu — pa se o njihovoj „sezoni“ ne može reći ništa što bi izdržalo proveru. Lipa, bukva, kiselica i koprivić mere se na jednoj ili dve stanice, što je premalo da bi se iz toga izveo republički zaključak. Te vrste su i dalje u godišnjem kalendaru, sa brojevima koje jesu dale, ali bez teksta koji bi tvrdio više od toga.
U vodičima se stalno pominju „zrna po kubnom metru“ i „prag“, pa ukratko šta to jeste. Merač usisava poznatu zapreminu vazduha kroz lepljivu traku; traka se posle gleda pod mikroskopom i zrna se broje po vrsti. Rezultat je koncentracija za taj dan, izražena kao broj zrna u kubnom metru vazduha — stvarno prebrojana, ne izračunata.
SEPA uz svaku vrstu objavljuje dve granice: od koje vrednosti se koncentracija smatra umerenom i od koje visokom. Za većinu vrsta su to 60 i 100 zrna/m³. Za ambroziju su niže — 31 i 100 — jer je ambrozija jak alergen i u malim količinama. Te granice su administrativne, ne medicinske: osetljiva osoba reaguje i ispod praga, a neko drugi ne mora ni iznad njega.
U vodičima se zato „koliko dugo traje sezona“ i „kada je vrh“ računaju na dva različita načina, i uvek je rečeno koji je u pitanju. Trajanje se meri prelaskom SEPA-inog praga. Vrh se meri datumom najviše izmerene vrednosti, bez praga — jer za vrste koje prag ne prelaze prvi račun ne daje ništa, a drugi daje tačan datum.
Vodiči opisuju tipičnu godinu. Za trenutno stanje idu druge stranice: polen danas daje pregled po zemlji, mapa poslednja merenja po stanicama, a stranica svakog grada nosi i petodnevnu prognozu i ceo istorijski zapis te stanice. Ako u vašem gradu nema merača, ta stranica to kaže otvoreno i pokazuje najbliže stanice sa stvarnim rastojanjem.
Ovaj tekst nije medicinski savet. Opisuje šta piše u navedenim izvorima i šta pokazuju izmereni podaci. Dijagnozu postavlja lekar, a terapiju određuje lekar ili farmaceut — simptomi opisani ovde javljaju se i kod stanja koja nisu alergija.