Učitavanje podataka...
Urticaceae
Najveći pojedinačni broj u celom srpskom polenskom zapisu ne pripada ambroziji. Pripada koprivama — porodici Urticaceae, koja čini 17,3 % svog polena izmerenog u zemlji, prema 14,7 % koliko čini ambrozija. To je i najmanje poznat podatak sa ovog sajta, i vodič postoji zato što uz njega ide ograda koju vredi razumeti pre nego brojku.
Koprive se mere na svih 26 stanica koje SEPA drži. Medijana dana godišnjeg maksimuma pada 2. jula, iz 123 parova stanica i sezona, 2021–2026.
Po SEPA-inom pragu od 60 zrna/m³, tipična stanica ga pređe oko 2. juna i padne ispod njega tek oko 22. avgusta, sa 33 dana iznad praga godišnje. To je drugi rezultat u zemlji — ispred su samo ambrozija (37 dana) — i traje bez prekida kroz ceo srpski jun, jul i deo avgusta.
Najviša pojedinačna dnevna vrednost je 591 zrna/m³, izmerena Sremska Mitrovica. Po ukupnom zbiru vode Kula, Beograd, Vrbas, Sremska Mitrovica.
Sada ograda, i ona je suštinska. SEPA objavljuje jednu kolonu, Urticaceae — celu porodicu. Unutar te porodice su dva bitno različita roda: prava kopriva (Urtica) i zidna crevica ili parijetarija (Parietaria).
Pregled objavljen u časopisu Medicina (2018), posvećen alergiji na parijetariju, kaže to izričito: „kada se atmosferska polenova zrna identifikuju pod optičkim mikroskopom, polen parijetarije se ne razlikuje od polena većine vrsta roda Urtica“. Aerobiološka mreža koja broji zrna pod mikroskopom zato i ne može da ih razdvoji — nije stvar odluke SEPA-e, nego granica metode.
To bi bila tehnička sitnica da se dva roda ponašaju isto. Ne ponašaju se. Isti pregled navodi da je polen parijetarije najvažniji uzrok polenskih alergija u mediteranskom području, jer je parijetarija tamo rasprostranjena, i imenuje njena dva glavna alergena, Par j 1 i Par j 2. Prava kopriva se u toj literaturi ne tretira kao alergen istog reda.
Ali literatura ovde nije jednoglasna, i to je pošteno reći. Austrijska služba za informisanje o polenu u svojoj bazi daje obema — i koprivi i parijetariji — isti CARE-S nivo 2 alergenosti, dakle ne otpisuje Urtica kao beznačajnu.
Šta iz toga sledi za ovaj sajt. Broj koji prikazujemo je tačan: toliko zrna te porodice je prebrojano. Koliki deo tog broja je klinički značajan za alergičare u Srbiji ne znamo, jer bi za to trebalo znati odnos ta dva roda u srpskom vazduhu, a taj podatak iz SEPA-ine kolone ne izlazi. Zato ova stranica nigde ne tvrdi da su koprive „najveći alergen u Srbiji“, iako jesu najveća kolona. To dvoje nije isto, a razlika je upravo ono što se ne meri.
Kako je ovo izračunato. Udeo od 17,3 % računat je kao zbir svih dnevnih koncentracija Urticaceae na svim stanicama i u svim sezonama, podeljen istim takvim zbirom preko svih 26 vrsta. To je zbir izmerenih koncentracija, ne standardizovan polenski indeks, i poređenje ima smisla samo u tom okviru.
Austrijska služba uz koprive navodi da zbog porodične srodnosti polen konoplje, hmelja, duda i bresta može biti unakrsno reaktivan. Zanimljivo je da SEPA tri od te četiri stvari meri kao zasebne kolone, pa se to srodstvo može videti u istom skupu podataka:
Dud je od njih najzastupljeniji i vrh mu je u proleće, dakle mesecima pre kopriva — što znači da osoba osetljiva na ovu grupu srodnih polena može imati dva odvojena perioda tegoba i ne povezati ih. Konoplja se meri na premalo stanica da bi se o njoj išta republički tvrdilo, i ovde stoji samo kao deo iste porodične priče.
Simptomi se ne razlikuju od ostalih polenskih alergija. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd polensku kijavicu opisuje kao zapaljenje sluzokože nosa i grla, sa svrabom u nosu, čestim kijanjem, zapušenim nosom i sekrecijom, nadraženim, crvenim i suznim očima i slivanjem sekreta u grlo.
Ono što je kod kopriva specifično jeste trajanje. Sa 33 dana iznad praga raspoređenih kroz tri letnja meseca, ovo nije alergen koji se preturi preko glave za dve nedelje. Za razlikovanje intermitentnog od perzistentnog oblika to je bitno: ARIA klasifikacija, kako je prenosi stručni pregled o vezi rinitisa i astme, razlikuje intermitentni alergijski rinitis (simptomi manje od 4 dana nedeljno ili kraće od 4 nedelje) od perzistentnog (više od 4 dana nedeljno ili duže od 4 nedelje), uz dalju podelu na blag i umeren/težak oblik. Ista klasifikacija je zamenila stariju podelu na sezonski i celogodišnji rinitis.
Isti izvor navodi i da je rinitis nezavisan faktor rizika za kasniji razvoj astme, i to i kod atopijskih i kod neatopijskih osoba, jer je sluzokoža gornjih i donjih disajnih puteva neprekidna a tip zapaljenja vrlo sličan. To je razlog zašto se dugotrajni letnji rinitis ne tretira kao kozmetička neprijatnost.
Koliko kopriva ima danas u vašem gradu — na stranici za danas i na stranici same stanice, gde stoji i istorijski profil te lokacije po mesecima. Gde se koprive uklapaju u ostatak godine — u godišnjem kalendaru, odmah posle trava i pre ambrozije.
Ovaj tekst nije medicinski savet. Opisuje šta piše u navedenim izvorima i šta pokazuju izmereni podaci. Dijagnozu postavlja lekar, a terapiju određuje lekar ili farmaceut — simptomi opisani ovde javljaju se i kod stanja koja nisu alergija.