Trave

Duga sezona, a ne jedan vrh

Medijana dana kada stanica izmeri svoj godišnji maksimum trava pada 28. maja, izračunato iz 123 parova stanica i sezona, 2021–2026. Ali za trave je vrh manje informativan nego kod drveća, jer se polen ne oslobađa u jednom naletu: bar pet odsto godišnjeg travnog polena padne u svaki od meseci maja, juna, jula, avgusta, septembra.

Po SEPA-inom pragu od 60 zrna/m³, tipična stanica ga pređe oko 19. maja i padne ispod njega oko 20. juna, sa oko 7 dana iznad praga. Poređenja radi, kod breze je prozor kraći i oštriji, a kod ambrozije duži — trave su između, ali se rasprostiru na najviše meseci.

Praktična posledica: kod trava „sezona“ nije dve nedelje koje se preguraju, nego stanje koje traje kroz kasno proleće i leto. Ko reaguje i na trave i na koprive dobija spojen period od maja do avgusta bez jasnog kraja između njih — koprive kreću tačno tamo gde trave slabe.

Kako je ovo izračunato. Udeo po mesecima računat je tako što je za svaku stanicu uzet njen prosek merenja u tom mesecu (preko svih sezona), pa je prosek tih proseka normalizovan na zbir godine. Meseci koje stanica nije uzorkovala ne ulaze kao nula, nego se izostavljaju.

Zašto je „alergija na travu“ jedna dijagnoza, a ne stotinu

SEPA, kao i svaka aerobiološka mreža, ne razdvaja vrste trava pod mikroskopom — polenova zrna trava se međusobno ne razlikuju dovoljno pouzdano, pa se broje kao jedna kolona. Ispostavlja se da to nije samo praktično ograničenje nego i klinički razumno.

Pregled objavljen u časopisu Medicina (2019) navodi da alergeni trava grupe 1 izazivaju IgE reaktivnost kod više od 90% pacijenata alergičnih na travni polen, i da visoka sličnost sekvenci vodi visokoj unakrsnoj reaktivnosti između vrsta trava. Isti izvor navodi da bi Phl p 1 zajedno sa Phl p 5 i profilinom mogli biti dovoljni za dijagnozu alergije na travni polen u umerenim područjima.

Drugim rečima: telo koje reaguje na jednu travu reaguje na gotovo sve. Zato promena mesta stanovanja unutar Srbije ovde ne pomaže na način na koji bi kod, recimo, platana ili duda mogla.

Austrijska služba za informisanje o polenu travama daje CARE-S nivo 2 alergenosti, sa glavnim alergenima Lol p 1–11, i navodi period cvetanja u srednjoj Evropi od maja do septembra — što se sa srpskim merenjima poklapa.

Pragovi se ne slažu, i to treba znati

Ovo je mesto gde vodič mora da bude nezgodan umesto da bude jednostavan. Na ovom sajtu piše SEPA-in prag: 60 zrna/m³ za umerenu, 100 za visoku koncentraciju. To je administrativna granica srpske agencije i tako je označena.

Evropska agencija za životnu sredinu, u svojoj Evropskoj opservatoriji za klimu i zdravlje, radi sa bitno drugačijim brojevima za trave. Ona početak travne sezone definiše kao trenutak kada 5 od 7 uzastopnih dana nosi više od 10 zrna/m³, uz zbir preko 100 zrna u tih pet dana. I dalje: navodi da se posete urgentnim službama i hospitalizacije povećavaju kada koncentracije travnog polena pređu 10, odnosno 12 zrna/m³.

Ta razlika nije mala — 10 prema 60 — i nije greška ni jedne ni druge strane. Meri se različita stvar: SEPA-in prag je skala za izveštavanje javnosti, a brojevi EEA se odnose na zabeležen porast zdravstvenih događaja. Ista agencija to i kaže izričito: postavljanje opštih pragova koncentracije polena koji važe za celu populaciju je teško, jer zdravstveni efekti zavise i od osetljivosti pojedinca.

Šta iz toga sledi za čitaoca: oznaka „nizak“ na ovom ili bilo kom sajtu ne znači da vi nećete imati simptome. Ako vam tegobe počinju na vrednostima koje tabela zove niskim, tabela nije u pravu za vas — ona i ne pokušava da bude. Zato je uz svaku vrednost na sajtu ispisan i sam broj zrna, a ne samo oznaka: metodologija objašnjava koje su dve skale u opticaju i zašto se razlikuju.

Gde je u Srbiji najviše travnog polena

Trave čine 8,0 % ukupnog izmerenog polena u zemlji. Najviša pojedinačna dnevna vrednost je 522 zrna/m³, izmerena Zlatibor. Po ukupnom zbiru vode: Beograd, Kraljevo, Bečej, Zlatibor, Čačak. Razlike među stanicama su ovde manje nego kod drveća, što je i očekivano — livada i travnjaka ima svuda, dok breza i platan zavise od toga šta je gde zasađeno.

Šta zaista pomaže

Mere koje javno zdravlje navodi za polenske alergije uopšte primenjuju se i ovde: izlazak napolje posle kiše umesto po vetrovitom i sunčanom danu, veš koji se ne suši napolju u vreme visokih koncentracija, tuširanje i presvlačenje po povratku, zatvoreni prozori u periodu najintenzivnije polinacije. Kod trava se tome dodaje jedna očigledna stvar koju vredi reći naglas: košenje trave je izlaganje, i osoba koja reagira na travni polen nije osoba koja treba da kosi.

Za terapiju važi isto što i kod ostalih polena — EAACI navodi da je alergen-specifična imunoterapija jedini dostupan tretman koji cilja osnovnu patofiziologiju i može imati efekat modifikacije bolesti, uz preporučeno trajanje od najmanje tri godine. Šta je od lekova dostupno u Srbiji stoji na stranici lekovi za alergiju, a odluka je lekarska.

Ovaj tekst nije medicinski savet. Opisuje šta piše u navedenim izvorima i šta pokazuju izmereni podaci. Dijagnozu postavlja lekar, a terapiju određuje lekar ili farmaceut — simptomi opisani ovde javljaju se i kod stanja koja nisu alergija.