Učitavanje podataka...
Na stranicama gradova stoje brojevi koje niste sami izmerili, pa je pošteno da na jednom mestu piše odakle su, šta tačno mere i gde su im granice. Ovo je ta stranica; sa svake tabele se vraća ovde.
Izmerene koncentracije dolaze iz Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije (SEPA). SEPA drži mrežu polenskih merača i svakog dana objavljuje koliko je zrna po kubnom metru vazduha uhvaćeno na svakoj stanici, po vrsti biljke. To su stvarna merenja, ne procena. Objavljuju se kao otvoreni podaci (CC-BY) preko portala data.gov.rs. Skup koji koristimo ima 38.852 dnevnih zapisa, 2021–2026.
Prognoza dolazi iz atmosferskog modela Copernicus CAMS, preko Open-Meteo, i osvežava se svaki sat. Model računa koliko će polena biti u vazduhu; ništa u njemu nije izmereno. Zato je na svakoj stranici obeleženo koji broj je merenje, a koji prognoza — i zato se nikada ne sabiraju.
Dve stvari su posledica te podele. SEPA merenja stižu sa zaostatkom — stanica prvo broji zrna pod mikroskopom, pa se rezultat objavi, obično posle nekoliko dana do dve nedelje, i zaostatak se razlikuje od stanice do stanice. Uz svaku izmerenu vrednost zato piše datum na koji se odnosi. Prognoza je, obrnuto, uvek za danas i sledećih pet dana, ali je model, a ne merenje.
Pratimo 25 mesta sa meračem, i sva imaju najmanje tri izmerene sezone. Beograd je jedini grad u kome SEPA drži više od jednog merača.
Za grad bez merača ne postoji izmereni broj zrna — nikakav. Postoji prognoza za njegove koordinate i postoje merenja susedne stanice. Sajt te dve stvari drži razdvojeno i nikada ne predstavlja tuđe merenje kao lokalno. Praktično: 26 gradova ima svoju stranicu, a 14 mesta bez merača opisano je na stranici svog regiona (Beograd i okolina, Vojvodina, Zapadna Srbija, Šumadija i centralna Srbija, Istočna Srbija i Južna Srbija), sa imenom najbliže stanice i stvarnim vazdušnim rastojanjem do nje. Rastojanja su računata iz koordinata centara mesta, pa ih uzmite kao ±nekoliko kilometara.
Za Beograd, gde radi više merača, za svaki dan uzimamo najvišu vrednost među njima — to je ono što se u gradu tog dana stvarno moglo udahnuti. Posledica je da su beogradski zbirovi strukturno viši nego kod gradova sa jednim meračem, pa poređenje mesta u tabeli za Beograd treba čitati sa tom ogradom.
U istorijskim tabelama („kalendar alergena“, „kako grad stoji u odnosu na Srbiju“) prag je SEPA-in. SEPA uz svaku vrstu objavljuje dve granice — margine_bottom (odakle je umereno) i margine_top (odakle je visoko). Za većinu vrsta su to 60 i 100 zrna/m³; za ambroziju su niže, 31 i 100, jer je ambrozija jak alergen i u malim količinama.
Bojene oznake „nizak / umeren / visok / veoma visok“ uz trenutne koncentracije koriste finiju skalu po vrsti, koja nije SEPA-ina. Ta razlika je stvarna i nije sakrivena: u tabelama je prag ispisan brojem u svakom redu, pa se svaka ocena može proveriti.
Ni jedna ni druga skala nije medicinska procena za pojedinca. Prag na kome će nekome zasuziti oči zavisi od te osobe, a ne od tabele.
Kalendar sezone računa se samo iz onih sezona u kojima je stanica merila od februara ili ranije do sredine oktobra ili kasnije. Godina u kojoj je merač radio kraće ulazi u zbirove, ali ne u kalendar, i na stranici grada piše kada je to slučaj. Godina u toku nikada ne ulazi u kalendar.
Neke stanice sistematski propuštaju rani prolećni deo sezone — Zlatibor, na primer, po pravilu ne počinje pre kraja marta. Za takvu stanicu su vrednosti leske, jove i breze donja granica, a ne pun sezonski zbir, i to na njenoj stranici piše.
Rangiranje obuhvata samo stanice sa bar tri izmerene sezone. Stanica sa jednom sezonom ne može se pošteno nazvati prvom ili poslednjom među susedima koji imaju šest.
Sve preračunavanje je aritmetika nad SEPA-inim dnevnim vrednostima — zbir, medijana, prosek, rang. Nema modela, nema interpolacije, nema popunjavanja rupa. Kad podatak ne postoji, na stranici stoji da ne postoji.
Srpska imena alergena su SEPA-ina, prepisana iz ćirilice u latinicu. Dve skraćenice koje SEPA koristi su razrešene („Tisa i čempres“, „Štirevi i pepeljuge“); vrste iza njih su nepromenjene. Uz srpsko ime stoji latinsko, i tu treba obratiti pažnju: SEPA na više mesta broji celu porodicu (Urticaceae, Pinaceae, Moraceae), a ne jedan rod, pa broj pokriva sve biljke te porodice.
Ovi podaci su tuđi i mogu imati greške koje mi ne vidimo — merač koji je stao, dan koji nije unet, vrednost koja izgleda nemoguće. Ako primetite takav broj, javite nam. Ako je greška kod SEPA, prijavićemo je i napisati ovde šta smo dobili kao odgovor.
Ovo nije medicinski savet. Za dijagnozu i terapiju obratite se lekaru. Poslednje osvežavanje istorijskog skupa: 2. septembar 2026. (38.852 dana u skupu).