Učitavanje podataka...
Betula
Breza je vrsta zbog koje neko svakog aprila misli da je prehlađen, a u maju otkrije da ne sme da pojede jabuku. To dvoje su ista stvar, i taj spoj je razlog zašto breza ima poseban status među prolećnim alergenima — jači od onoga što bi njena količina u vazduhu sama nagovestila.
Po merenjima sa 26 SEPA stanica, 2021–2026, medijana dana kada stanica izmeri svoj godišnji maksimum breze pada 9. aprila. Ali taj datum treba čitati zajedno sa rasponom: pojedinačni maksimumi su padali od 12. marta do 14. maja — raspon od 63 dana, izmeren na 123 parova stanica i sezona.
To je najšire rasipanje među prolećnim vrstama i ima praktičnu posledicu: kod breze se terapija ne može planirati po kalendaru, jer razlika između rane i kasne godine premašuje mesec dana. Merenja za tekuću sezonu, a ne prosek, jedino su na šta se ovde vredi osloniti.
Ako se ista sezona meri SEPA-inim pragom umesto maksimumom, tipična stanica pređe prag od 60 zrna/m³ oko 29. marta, kulminira oko 8. aprila i padne ispod praga oko 20. aprila — ukupno oko 11 dana godišnje iznad praga. Sezona je, dakle, kratka i oštra: 71,9 % celog godišnjeg polena breze padne u april.
Kako je ovo izračunato. „Vrh“ je medijana datuma godišnjeg maksimuma po stanici, bez praga; „dana iznad praga“ je medijana SEPA-inog sopstvenog računa po stanici. Dva broja odgovaraju na dva različita pitanja — kada je najgore i koliko dugo traje — i namerno se ne mešaju.
Breza čini 9,4 % ukupnog polena izmerenog u Srbiji u ovom skupu, što je čini jednom od najzastupljenijih vrsta uopšte. Najviša pojedinačna dnevna vrednost je 2.337 zrna/m³, izmerena Kikinda.
Raspored po zemlji nije ravnomeran. Najveći zbir ima Subotica, sa 2.5 puta više od medijane stanice. Prvih pet: Subotica, Beograd, Valjevo, Sombor, Niš. Sever zemlje je izraženiji od juga, što odgovara tome gde breza raste.
Austrijska služba za informisanje o polenu (Österreichischer Polleninformationsdienst), koja vodi javnu bazu alergenosti biljaka po CARE-S sistemu, brezi daje CARE-S nivo 4 — najviši stepen, i najviši među svim vrstama obrađenim u ovim vodičima. Glavni alergen je Bet v 1, nazvan po beloj brezi (Betula pendula). Isti izvor napominje da vrste breze poreklom iz istočne Azije i Severne Amerike pokazuju nižu alergenost.
Bet v 1 pripada porodici belančevina PR-10, i to je ključ za sve ostalo na ovoj stranici. Zbog visoke sličnosti glavnog alergena, isti izvor navodi da su uobičajene unakrsne reakcije sa polenom jove i leske — Aln g 1 i Bet v 1 imaju 90% identičnu strukturu proteina. Praktično: ko reaguje na brezu u aprilu, često reaguje i na lesku i jovu u februaru, i obrnuto — a februarske tegobe se skoro nikad ne prepoznaju kao alergijske.
Ovo je deo koji brezu izdvaja od svakog drugog alergena u srpskom kalendaru. Isti austrijski izvor uz brezu navodi i rizik od alergija na hranu povezanih sa polenom, i imenuje jabuke, koštunjavo voće, orašaste plodove i šargarepu.
Mehanizam je opisan u međunarodnom Delfi konsenzusu o vođenju sindroma alergije na polen i hranu (2024): sindrom nastaje zbog strukturne homologije i posledične unakrsne reaktivnosti između belančevina polena i termolabilnih belančevina — kao što su PR-10 belančevine i profilini — prisutnih u biljnoj hrani. „Termolabilnih“ je ovde bitna reč: te belančevine se raspadaju na toplоti, što je razlog zašto ista osoba često podnese kuvanu ili pečenu jabuku, a ne podnese sirovu.
Koliko je često koje voće u pitanju, meri se. U jednoj kliničkoj seriji pacijenata sa oralnim alergijskim sindromom, specifična IgE antitela bila su pozitivna na jabuku (rMal d 1) u 81% slučajeva; na breskvu (rPru p 1) i kikiriki (rAra h 8) u 69%; na lešnik (rCor a 1.0401) i soju (rGly m 4) u 52,4%; a na šargarepu (rDau c 1) i celer (rApi g 1) u 14,3%. To je jedna serija, ne republički prosek, ali redosled je ono što se u praksi i vidi: jabuka prva, celer redak.
Šta ovo ne znači. Reakcija na sirovu jabuku nije dokaz alergije na brezu, niti obrnuto, i ništa na ovoj stranici ne zamenjuje testiranje. Sindrom alergije na polen i hranu je klinička dijagnoza; ovde stoji samo ono što u navedenim izvorima piše.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd navodi tri terapijska postupka kod alergijskog rinitisa — preventivne mere, farmakoterapiju i imunoterapiju — i dodaje da pravilno lečenje može sprečiti nastanak bronhijalne astme.
Za treći postupak EAACI (Evropska akademija za alergologiju i kliničku imunologiju) u svojim smernicama za alergijski rinokonjunktivitis navodi da alergen-specifična imunoterapija „predstavlja jedini trenutno dostupan tretman koji cilja osnovnu patofiziologiju, i može imati efekat modifikacije bolesti“, te da se za dugotrajnu efikasnost preporučuje najmanje 3 godine terapije. Za brezu je to relevantnije nego za većinu vrsta, jer je sezona kratka — mala je verovatnoća da će se prilagođavanjem ponašanja izbeći dve nedelje aprila u sopstvenom gradu.
Praktične mere koje javno zdravlje navodi odnose se na sve polene jednako: boravak napolju posle kiše radije nego po vetrovitom i sunčanom danu, sušenje veša u zatvorenom u vreme visokih koncentracija, tuširanje i presvlačenje po povratku kući. Kada je konkretno breza visoka u vašem gradu, pokazuje stranica za danas; kako izgleda ostatak godine — godišnji kalendar.
Ovaj tekst nije medicinski savet. Opisuje šta piše u navedenim izvorima i šta pokazuju izmereni podaci. Dijagnozu postavlja lekar, a terapiju određuje lekar ili farmaceut — simptomi opisani ovde javljaju se i kod stanja koja nisu alergija.