Godina u srpskom polenu

Kako je ovo izračunato. Za svaku vrstu i svaku stanicu uzet je dan u godini na koji je ta stanica te sezone izmerila svoju najvišu vrednost. Takvih parova stanica–sezona ima 2.019; datum u tekstu je medijana preko svih njih, a raspon je najraniji i najkasniji zabeležen vrh. Godina u toku se ne računa jer još nije gotova. Medijana je uzeta namerno: jedna topla zima pomeri prosek, a medijanu ne.

Prvi talas: februar, dok još niko ne misli na alergije

Sezona ne počinje u proleće. Počinje dok je još zima, i to je razlog zbog kog se prve tegobe redovno pripišu prehladi. 2 vrste dostižu vrh pre 1. marta: leska oko 18. februara, jova oko 24. februara. Leska i jova su prve, a SEPA jovu ocenjuje kao jak alergen — isto kao brezu i ambroziju.

Čempres i tisa su u tom društvu poseban slučaj. Njihov vrh je 4. marta, ali za razliku od leske, koja se digne i splasne za dve nedelje, ta grupa se zadržava: po SEPA-inom pragu prosečna stanica ima 16 dana iznad njega, što je treći rezultat u celoj zemlji. Za nekoga ko reaguje na tuje i čemprese iz susedovog dvorišta, februar i mart nisu prelazni period nego sezona. Zaseban vodič objašnjava zašto.

Drugi talas: drveće, mart do maja

Od početka marta do sredine maja vrh dostiže 15 vrsta, gotovo sve drveće. Ovo je najgušći deo godine — u aprilu se maksimumi poklapaju toliko da ih je iz simptoma nemoguće razlikovati. Redom po medijani: tisa i čempres (4. mart), brest (4. mart), topola (14. mart), jasen (31. mart), javor (5. april), breza (9. april), grab (9. april), vrba (12. april), platan (15. april), koprivić (19. april), orah (22. april), hrast (26. april), dud (2. maj), bukva (6. maj), četinari (13. maj).

Breza je među njima najvažnija, i ne zato što je najbrojnija. SEPA je ocenjuje kao jak alergen, meri je na 26 stanica, i njen polen čini 9,4 % svega izmerenog u Srbiji. Vrh joj je 9. aprila, ali raspon je ono što vredi zapamtiti: najraniji zabeležen vrh neke stanice pao je 12. marta, najkasniji 14. maja. To je razlika od 63 dana između dve godine na istoj vrsti — pa „krajem marta“ nije savet nego prosek. Vodič za brezu objašnjava i zašto se kod nje javlja reakcija na voće.

Treći talas: trave i koprive, maj do avgusta

Kad drveće prestane, počinju trave. Vrh im je 28. maja, a mere se na svih 26 stanica — travni polen nema regionalnu rupu u koju se može pobeći. Odmah za njima ide kopriva, sa vrhom 2. jula, i tu je najveće iznenađenje u celom skupu: koprive su najveća pojedinačna kolona u srpskom merenju, 17,3 % svog izmerenog polena, više nego ambrozija, i prosečna stanica ima 33 dana iznad SEPA-inog praga. Koliko to zaista znači za alergičare zavisi od toga koja je vrsta u toj koloni — pitanje oko kog se struka ne slaže.

Ovaj deo godine je i razlog zašto ljudi sa više alergija ovde imaju najgore nedelje. Krajem maja i u junu se preklapaju trave, koprive i četinari, a bokvica i štirevi tek kreću. Simptom je jedan; uzroka je istovremeno tri ili četiri.

Četvrti talas: korovi, avgust i septembar

Poslednji talas je onaj po kom je sezona i poznata. Ambrozija dostiže vrh 1. septembra, sa rasponom od 19. februara do 14. septembra — znatno uže od breze, pa je ambrozija jedna od predvidivijih vrsta u kalendaru. Prosečna stanica ima 37 dana iznad praga, najviše od svih vrsta, i to uz prag koji je za ambroziju spušten na 31 zrna/m³ umesto uobičajenih 60. Najviša vrednost ikada izmerena u skupu je 1.956 zrna/m³ (Požarevac). Ambrozija ima svoj vodič.

Uz nju u istom prozoru idu pelin, štirevi i pepeljuge. Pelin je ovde poseban slučaj: SEPA ga ocenjuje kao jak alergen, ali izmerene količine su male, pa mu SEPA-in prag praktično nikad nije pređen.

Gde kalendar prestaje da radi

Vrhove iznad računamo iz datuma maksimuma, a ne iz prelaska praga, i za to postoji razlog koji je vredan objašnjenja. SEPA uz svaku vrstu objavljuje granicu od koje se koncentracija smatra umerenom — za većinu vrsta 60 zrna/m³. Za 3 vrste koje SEPA ocenjuje kao bar umereno alergene ta granica se u praksi ne prelazi: pelin, štirevi i pepeljuge, bokvica — na tipičnoj stanici nula dana iznad praga, iako se mere na dvadeset i više stanica svake sezone.

Ako bismo sezonu definisali prelaskom praga, te vrste ne bi imale sezonu uopšte, a pelin bi dobio „početak“ posle sopstvenog „vrha“ — što je artefakt računanja medijane nad skoro praznim skupom, a ne činjenica o biljci. Zato ovde stoji datum maksimuma: on postoji za svaku izmerenu vrstu i ne zavisi od toga gde je prag povučen. Prag ostaje koristan za pitanje „koliko dugo traje“, i tamo se i koristi — ali samo za vrste koje ga zaista prelaze.

Cela godina, po vrstama

Sve izmerene vrste, poređane po datumu vrha. „Raspon“ je najraniji i najkasniji vrh zabeležen na bilo kojoj stanici u bilo kojoj sezoni; što je širi, to je vrsta manje predvidiva. „Dana iznad praga“ je medijana po stanici i prazno je tamo gde prag nije upotrebljiv.

Koji mesec nosi šta

Isti podaci, gledani po mesecima. Za svaku vrstu je izračunato koliki deo njenog godišnjeg polena padne u koji mesec; ispod je, za svaki mesec, spisak vrsta kojima taj mesec nosi bar petinu godine.

• febleska, jova, tisa i čempres, brest
• marjova, tisa i čempres, brest, topola, jasen, javor, breza, grab, vrba
• aprjasen, javor, breza, grab, vrba, platan, koprivić, orah, hrast, dud, bukva
• majhrast, dud, bukva, četinari, konoplje, trave
• juntrave, kiselice, lipa, bokvica, kopriva
• julbokvica, kopriva
• avgkonoplje, kopriva, pelin, štirevi i pepeljuge, ambrozija
• seppelin, štirevi i pepeljuge, ambrozija

Novembar, decembar i januar ne stoje na spisku: nijedna vrsta u njima nema petinu svoje godine. To je jedini stvarni predah u srpskoj polenskoj godini, i traje kraće nego što većina ljudi pretpostavlja — leska ume da krene već sredinom januara.

Kako ovo primeniti na svoj grad

Sve gore je zemlja u proseku. Pojedinačna stanica ume da odstupi znatno: severna Bačka i Zlatibor ne dele isti kalendar, a Beograd, gde SEPA drži više merača, ima strukturno više zbirove od gradova sa jednim. Stranica svakog grada nosi isti račun izveden samo iz merenja te stanice — prvi dan iznad praga, vrh, poslednji dan, i poređenje sa republičkim prosekom. Ako vas zanima šta je u vazduhu danas, a ne tipično, mapa pokazuje poslednje izmerene vrednosti po stanicama.

Ovaj tekst nije medicinski savet. Opisuje šta piše u navedenim izvorima i šta pokazuju izmereni podaci. Dijagnozu postavlja lekar, a terapiju određuje lekar ili farmaceut — simptomi opisani ovde javljaju se i kod stanja koja nisu alergija.