Učitavanje podataka...
Corylus, Alnus
Ako svakog februara dobijete „grip koji nikako da prođe“, ovo je stranica koja bi mogla da objasni zašto. Polenska godina u Srbiji ne počinje u proleće — počinje sredinom zime, sa dve vrste koje niko ne očekuje, i zato su njihove tegobe najčešće pogrešno protumačene od svih na ovom sajtu.
Po merenjima sa 26 SEPA stanica, 2021–2026, medijana dana godišnjeg maksimuma leske pada 18. februara, a jove svega nekoliko dana kasnije, 24. februara. Nijedna druga vrsta u srpskom kalendaru ne dostiže vrh pre marta.
Leska ume i znatno ranije: najraniji zabeležen godišnji maksimum neke stanice pao je 2. februara, a 15,0 % njenog godišnjeg polena padne već u januar. Za nekoga ko reaguje, to znači da sezona može početi pre nego što je zima i formalno gotova.
Po SEPA-inom pragu od 60 zrna/m³, tipična stanica ima oko 4 dana iznad njega za lesku i 4 za jovu. To su kratke sezone — leska se digne i splasne, a ne razvlači kroz mesece kao koprive. Kratkoća je deo problema: dve nedelje tegoba u februaru lakše se otpišu kao virus nego šest nedelja u maju.
Vrednosti nisu male. Rekord za jovu je 1.511 zrna/m³ (Vrbas, 17. februara), a za lesku 820 zrna/m³ (Zrenjanin, 11. februara) — dakle mnogostruko iznad praga, usred zime.
Kako je ovo izračunato. Sve gore je medijana preko stanica i sezona: 120 parova stanica i sezona za lesku, 120 za jovu. Udeo januara računat je iz prosečnih mesečnih vrednosti po stanici, normalizovanih na godinu. Sezona u toku se ne uračunava.
Zato što u februaru virusa zaista ima, a simptomi se preklapaju. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd polensku kijavicu opisuje kao zapaljenje sluzokože nosa i grla, sa svrabom u nosu, čestim kijanjem, zapušenim nosom i sekrecijom, nadraženim, crvenim i suznim očima i slivanjem sekreta u grlo.
Dve stvari razlikuju to od virusne infekcije, i obe se mogu primetiti bez lekara. Svrab — u nosu, očima, ponekad nepcu — nije simptom prehlade. Obostranost — alergijski simptomi zahvataju obe nozdrve i oba oka podjednako. Uz to, prehlada prolazi za nedelju dana, a polenske tegobe traju koliko traje izloženost i vraćaju se svake godine u isto vreme.
Za trajanje postoji i formalna podela. ARIA klasifikacija razlikuje intermitentni alergijski rinitis — simptomi manje od 4 dana nedeljno ili kraće od 4 nedelje — od perzistentnog, sa simptomima više od 4 dana nedeljno ili duže od 4 nedelje, uz dalju podelu na blag i umeren/težak oblik. Ta podela je zamenila stariju na sezonski i celogodišnji rinitis. Februarska leska tipično daje intermitentni oblik, što ne znači blag — težina se ocenjuje posebno od trajanja.
Leska, jova i breza pripadaju istoj familiji, Betulaceae, i to nije samo botanička sitnica. Austrijska služba za informisanje o polenu i lesci i brezi daje CARE-S nivo 4 — najviši stepen alergenosti — a jovi nivo 3–4. Glavni alergeni su Cor a 1 (leska) i Aln g 1 (jova).
Isti izvor navodi da su, zbog visoke sličnosti glavnog alergena, unakrsne reakcije sa polenom leske i breze uobičajene, i precizira da Aln g 1 i Bet v 1 imaju 90% identičnu strukturu proteina. Uz lesku dodaje i uobičajenu unakrsnu reakciju sa srodnicima iz iste familije, uključujući grab.
Praktično: februarske i aprilske tegobe kod iste osobe najčešće nisu dve različite alergije nego jedna, koja se ispoljava dva puta. Vodič za brezu objašnjava drugu polovinu iste priče — uključujući reakciju na voće, koja potiče od iste porodice belančevina. Za orijentaciju: breza dostiže vrh oko 9. aprila, dakle oko sedam nedelja posle leske.
Kod leske postoji veza sa hranom koju vredi izdvojiti, jer je očiglednija nego kod drugih vrsta: reč je o istoj biljci. Austrijska služba navodi da pacijenti sa alergijom na lešnik često imaju unakrsne reakcije na polen leske.
Veza ide i preko breze. U kliničkoj seriji pacijenata sa oralnim alergijskim sindromom, specifična IgE antitela na lešnik (rCor a 1.0401) bila su pozitivna u 52,4% slučajeva — manje nego na jabuku, ali ne retko. Mehanizam je isti PR-10 put opisan u vodiču za brezu, i iste su ograde: reakcija na lešnik nije dokaz alergije na polen leske, a dijagnozu postavlja lekar testiranjem.
Prva korist je prepoznavanje. Osoba koja zna da joj tegobe počinju sredinom februara može terapiju započeti pre nego što simptomi eskaliraju, umesto da četiri nedelje leči pretpostavljeni virus — a Gradski zavod za javno zdravlje Beograd navodi i da pravilno lečenje alergijskog rinitisa može sprečiti nastanak bronhijalne astme.
Druga je vremenska: ako se razmatra imunoterapija, ona se po pravilu započinje van sezone. EAACI u smernicama za alergijski rinokonjunktivitis navodi da je alergen-specifična imunoterapija jedini trenutno dostupan tretman koji cilja osnovnu patofiziologiju i može imati efekat modifikacije bolesti, uz preporučeno trajanje od najmanje tri godine za dugotrajnu efikasnost. Za nekoga ko reaguje na Betulaceae, „van sezone“ znači kasno leto i jesen, a ne januar.
Koliko leske i jove ima danas na vašoj stanici stoji na stranici za danas, a kako se te dve vrste uklapaju u ostatak godine — u godišnjem kalendaru, na samom njegovom početku.
Ovaj tekst nije medicinski savet. Opisuje šta piše u navedenim izvorima i šta pokazuju izmereni podaci. Dijagnozu postavlja lekar, a terapiju određuje lekar ili farmaceut — simptomi opisani ovde javljaju se i kod stanja koja nisu alergija.